Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izveštaj o novčanim tokovima, direktan metod". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Beograd, 2009. god.

Sadržaj

Uvod

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti

Tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti

Primer

Uvod:

Zakon o računovodstvu i reviziji i

MRS 7- Izveštaj o tokovima gotovine ( MRS 7- međunarodni računovodstveni standard 7 koji je doneo Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde kojim je i ustanovljen ovaj novi izveštaj)

Prednost samog izveštaja o tokovima gotovine je upravo imunost na sve faktore koji utiču na bilans stanja i uspeha i dovode do toga da oni ne pokazuju realan finansijski položaj preduzeća. Naime, pozicije bilansa stanja i bilansa upeha su podložne kako promeni cena, tako i inflaciji a i sam odabir načela procenjivanja dovodi u pitanje realnost iskazivanja stanja preduzeća, za razliku od gotovinskog toka koji je jedinstven i koji se ne može menjati u zavisnosti od izabranog metoda ili pod uticajem inflacije, itd. Iz ovih razloga u današnje vreme došlo je do povećanja potrebe za sastavljanjem izveštaja o tokovima gotovine. Informacije koje nam pruža izveštaj o tokovima gotovine su bitne kako internim tako i eksternim korisnicima, revizorima, poreskim organima, investitorima kojima je jako bitno da pored osnovnih izveštaja svoje odluke i poteze baziraju i na izveštaju koji daje realniju sliku o finansijskom položaju preduzeća, jer preduzeće može vrlo lako iskazivati dobit u bilansu stanja ali ako ta dobit nije praćena generisanjem gotovine, to odmah ukazuje na neki problem. Informacije o tokovima gotovine su bitne jer nam ukazuju na sposobnost samog preduzeća da stvara gotovinu, kao i da ukažu na promene na neto imovini privrednog društva, njegovu finansijsku strukturu (likvidnost i solventnost), kao i njegovu mogućnost da utiče na iznose i vremenski raspored tokova gotovine radi prilagođavanja promenljivim okolnostima i prilikama.

Što se tiče samog obrasca i sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima karakteristično je to da ovaj izveštaj u skladu sa MRS-7 posebno iskazuje novčane tokove po osnovu tri aktivnosti privrednog društva:

tokovi gotovine po osnovu poslovne aktivnosti

tokovi gotovine po osnovu investiranja

tokovi gotovine po osnovu finansiranja

Kada se izvrši saldiranje svih ovih aktivnosti dobija se ukupan tok gotovine za dati obračunski period, koji dodat na početno stanje gotovine daje stanje gotovine na kraju perioda. Što se tiče samog sastavljanja izveštaja postoje dve metode, a koje su u skladu sa MRS-7 i koje se primenjuju, direktna i indirektna metoda. Kod nas, sastavljanje ovog izveštaje po zakonu je obavezno raditi po direktnoj metodi. Jedina razlika između ove dve metode jeste to kako se prate tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti. Indirektna metoda polazi od neto dobitka koji se koriguje za iznose negotovinskih stavki i drugih stavki iz bilansa stanja koje su u logičkoj vezi sa pojedinim rashodima i prihodima (npr. smanjenje potraživanja od kupaca će povećati prihode od prodaje).Na osnovu ove metode odmah se uočava razlika između računovodstvene dobiti i gotovinskog toka utvrđenog na bazi priliva i odliva novca iz poslovnih aktivnosti. Tako se može desiti da u bilansu stanja preduzeće ima neto dobit a da u izvestaju o toku gotovine iskazuje negativan novčani tok, kao i obrnuto. Što se tiče direktne metode, kod utvrđivanja gotoviskog toka iz poslovnih aktivnosti ona polazi od bruto priliva i bruto odliva gotovine, po osnovu naplate potraživanja od kupaca i plaćanja obaveza dobavljačima, zatim prate se promene stanja zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza iz ostalih redovnih aktivnosti preduzeća. Razlike koje se prate su jednostavno razlike između salda na kraju i na početku godine na računima bilansa stanja, i stoga nam je za sastavljanje ovog izveštaja neophodno da imamo dva uzastopna bilansa stanja, na osnovu kojih gledamo kako i gde se kretala naša gotovina, u toku godine tj. gde je dolazilo do povećanja (priliva) a gde do smanjenja (odliva). Pored toga, potreban nam je i bilans uspeha za isti obračunski period, kao i neki dopunski podaci.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]